Мој Крагујевац: Брдо ( планина ) изнад Крагујевца

Мој Крагујевац: Брдо ( планина ) изнад Крагујевца: Досадни летњи дани, чекам другара из Никшића да дође на редовно одсуство ( годишњи одмор, радио као војно лице у Никшићу ). Звук расклимани...

Брдо ( планина ) изнад Крагујевца

Досадни летњи дани, чекам другара из Никшића да дође на редовно одсуство ( годишњи одмор, радио као војно лице у Никшићу ). Звук расклиманих кочница са његовог већ сада легендарног фиће разлеже се по улиц. Каже кева јел опет удари... Јок кево... Е добро је... излазим да се поздравимо а он упадај бре идеом на једно место... У колима нас троје гајба хладног пива и правац Трбмас. Кажем па нашао си где ћемо као да идемо негде, ма јок нећемо тамо знаш да немам дозволу идемо доле поред водовода на Марину кафану таман их избегнемо у Белошевцу па пут за Јагодину... Мислим се опет пролупао... У доњој Сабанти скрећемо лево, нисам ни слутио да му пада свашта напамет. Већ сам и заборавио последњи пут када сам био ваљда онда када смо ноћима по околним викендицама правили заседе Милошевићевим полицајцима да нам не однесу репетитор РТК... нека луда времена... Фића за дивно чудо перфектно ради и без много потешкоћа стижемо на зараван. Испадамо из кола, пиво већ отворено а из дома тј из оних рушевина неки лудак се дере. Питам који је бре сад овај каже то је онај што његово имање ( ваљда његови то поклонили омладини града а он сада жели назад )... нешто у фазону зваћу милицију ако не одете одавде и оставите ме на миру. Кажем е чича нисмо ми ти ми само пијемо пиво а он ће на то зваћу милицију. Најбоље решење нам је било да одемо до  чувара репетитора можда га познајемо па ћемо тамо  да испијемо пиво... Мој први сусрет са неким другим Жежељом. Седимо и гледамо ону руину без обзира чија је констатујемо да само будале то могу да оставе зубу времена. Било шта да се горе реновира, отвори, радило би. Може прелепо излетиште да се направи и ко зна шта већ још... Тако смо ми пар година по цело лето проводили горе, најактивније је за 1. мај тада се сјати пола града и сва околна села, вашар који траје целе ноћи... Иначе нема много људи, док су чувари били горе ту и тамо се више долазило сада само понеки сељан, планинари и заљубљеници у природу. То је Жежељ који ја знам ( мада једна велика већина становника Крагујевца и не зна где је то ), онако поглед из мог Баљковца баш бије на тај Жежељ па ми остао још од малена у сећању... А сећам се и да су ћале а поготово ови мало старији причали да су на Жежељу увек били феноменални проводи и да је Дом тих година радио одлично. Већину ствари о оном лепшем и другачијем Жежељу сам сазнао од легендарног новинара Казимира Петровића а и од осталих Калдрмаша на једној Кг страници на фб... ( нека корист и од тог фб или нас Калдрмаша само још тамо има ). 1949. и 1950.године Република Србија је давала средства ( помоћ ) за изградњу планинарских домова. По неким нормама планина је преко 500 метара висине а Жежељ званично има 481 метара, одбор за изградњу је послао "лажну" документацију у Београд да је висина 506 метара и тако добили средства за изградњу. Сада је то поново податак Казимира Петровића чији је таст био један од "главних криваца" што је дом изграђен. Са друге стране радна снага није коштала ништа у то време све те послове радили су акцијаши. Дом је имао четири собе, кухињу, две терасе, подруме и гаражу. Плац је један мештанин  Доње Сабанте ( вероватно рођак оног што хтео милицију да зове ) поклонио омладини града Крагујевца. Кажу да су се у дому организовали разни семинари, планинари и извиђачи су били редовни гости а организовале су се све могуће прославе. У сваком случају изгледао је за оно време некако баш Крагујевачки. Убеђен сам да би и дан данас Жежељ био епицентар викенд окупљања грађана Крагујевца само када би имала нека паметна глава која би паметно уложила и реновирала сам дом. Пре свега ту мислимо на град коме дом и припада и који би од  тог дома имао вишеструке користи ( како туристичке тако и финансијске ) а и мештани Доње Сабанте такође... Није на нама да судимо на нама је само да укажемо како лепо место пропада зарад небриге нас самих грађана Крагујевца а верујемо да би Крагујевац од уређеног Жежеља имао вишеструку корист...

Крагујевачка гимназија најстарија у Србији... 180. година...

http://www.youtube.com/v/udU9-hk4T_o?version=3&autohide=1&feature=share&autohide=1&attribution_tag=T5PJkl-srRfU3QcgaT9G0A&showinfo=1&autoplay=1

Мој Крагујевац

Кошутњак... Свако од старијих Крагујевчана зна да су Пиварско Брдо и Кошутњак били омиљенији за недељне пикник проводе, шетње, одмарање чак и од Горњег касније Великог парка. Док је Пиварско брдо и до данас сачувало тај шмек и колико толико  уређено ( не рачунам лош рад око игралишта који је проузроковао клизиште... ) Кошутњак је препуштен зубу времена и класичном уништавању. Стаза за шетњу скоро да више и нема, до чувене Турске чесме једва се и стиже а сам простор око ње је више него у јадном стању. Један од значајнијих извора у граду је затворен земљиште око чесме које је више него подводно нам показује да је вода нашла неке друге путеве, подземне. Некада се са овог извора и град Крагујевац снабдевао водом за пиће. Назив Турска чесма остао је још из оног доба када су Турци из Јагодине за Крагујевац долазили најкраћим путем а то је преко Бешњаје и увек су ту код чесме одмарали и појили коње. Отуда остаде назив Турска чесма. Пут до некадашњег мотела Кошутњак малтене више и не постоји, уствари до шумског газдинства и некако се може стићи са јужне обилазнице лево  ( ако се иде из правца ауто пута ) скретање па неких стотинак метара макадамом и буквално се излази на капију фабрике. Од капије према мотелу асфалт је скроз пропао буквално рупа до рупе. Од некадашњег мотела и свега оног лепог око њега више нема ничега. Базен на коме су многи наши суграђани седамдесетих година тражили освежење од великих врућина је у катастрофалном стању. Дечији базен скоро да се и не може видети од корова и шибља. Мотел је класична руина, некада прелепа башта скоро и да не постоји, све што је могло да се однесе однето је, стиче се утисак да некоме одговара да ово пропадне и да га после приватизује за мале паре. Чувени бунгалови у шумици поред мотела изгледају још јадније а игралиште испод њих скоро а и не постоји, трава и шума полако узимају данак неодржавању. Изнад игралишта је стадион ФК Кошутњак и њихове просторије. Тај део је колико толико уређен само захваљујући ентузијазму људи који воде ФК Кошутњак. Некада давно је шумско газдинство у том потезу имало и мали зоо врт нешто налик Еко парку Илина вода. Поред стадиона стаза води на врх Кошутњак чувени Кошутњачки вис ( данас тај део зову Ново насеље а град се на ту страну баш проширио ). Са Кошутњачког виса су организовани они чувени школски кросеви са циљем на стадиону Кошутњака. Кошутњак  је прелеп а тотално неискоришћен. Док код старијих суграђана буди носталгију за неким лепим временима већина млађих и не зна где се он налази. Са једне стране и разумљиво, град се ширио, много људи је долазило у Крагујевац није имао ко да им покаже лепоте овог града тако да више никога и не треба кривити за основна незнања о свом граду или граду у који су дошли да живе... 

1.  Кошутњак је у власништву предузећа Србија шуме тј власник свега наведеног је држава Србија која не дозвољава да се стање у Кошутњаку поправи или је неком главоњи из Београда битно да све то што више пропадне а он после да се појави као спасилац и све то купи за 2 динара. Град буквално нема ни једну могућност да нешто корисно уради да Кошутњак, чак је и стадион власништво Србија шума.

2.Листајући старе бројеве спортског листа Темпо у рубрици времеплов пронашли смо податак да је тридесетих година прошлог века у Кошутњаку код Крагујевца организовано првенство Југославије у нордијском скијању и да је краљ Александар лично био покровитељ целе манифестације. Кажу да је и тада Кошутњак био сређенији него сада. 

3. Супротно од Кошутњака тик до силоса постојала је шумица од милоште прозвана Топољак. У Топољаку се у летњим месецима играо најбољи баскет у граду, права хладовина од летњих жега. Топољак је платио данак изградњи јужне обилазнице мада нам никада неће бити јасно што, обилазница је са оне стране Бресничког потока а Топољак скроз супротно. Некоме на власти ( тада је на власти био ДС и чувени Влатко Рајковић градоначелник ) је изгледа сметао Топољак ко зна шта су ту планирали да праве... Данас нема ни јужне обилазнице ( која је и добар део Кошутњака прегазила ), ни Топољака, ни доброг баскета...

Крагујевчани се према Кошутњаку опходе катастрофално не схватајући да би уништавањем тог шумског пространства смог из Заставе стигао ко зна докле...  Кошутњак је плуће града Крагујевца....

Глава прва

Колико се заиста овај град разликује и колико је остало још од оне некадашње мирне Шумадијске престонице нисам можда баш компетентан да кажем али могу да на основу својих сећања на седамдесете и осамдесете ( деведесете намерно не помињем ) направим неку како би рекли паралелу и по могућству дам одговор на то питање. Родио сам се у Крагујевцу мој отац је из Баљковца и колико сам истраживао Баљковац је једно од првих села насталих још у првој сеоби... могу слободно рећи да сам домородац, исто је и са мајчине стране а она је из Горње Сабанте. Рођаке буквално сем у ова два села немам, једино ови из села што су или отишли преко или се спустили пар километара и сишли до града. Толико о мом пореклу које је преко 300 година у Шумадији. Дакле пошто је ово ипак страница УГ Калдрмаш Крагујевац више се нећу оглашавати у своје лично име већ у име удружења и сви постови овде написани сматраће власништвом УГ Калдрмаш Крагујевац. Оно што о Крагујевцу нађем у књигама или на интернету а овде будем поставио биће наведени извор и писац текста.